"Mama, jede mi se nešto slatko!" Kako nadmudriti mališane? Slatka priča o večitoj borbi između roditelja i dece :) + recept za sutlijaš!

Ovu rečenicu čujem više puta dnevno, a kada odglumim da je ne čujem ponavlja se u intervalima od po pet sekundi dok ne odgovorim: "Ne može, jeo si danas!" ili "Može, ali posle ručka.", ili "Sačekaj malkice da napravim nešto na brzinu." :) Jedan od brzih zdravih dezerta koji, makar u mom domu, odoleva slatkišima sa rafova megamarketa je pomalo zapostavljeni sutlijaš, nežna kombinacija pirinča, mleka, šećera i cimeta.

Ali pre nego što u par rečenica objasnim kako ja to spremam ovaj stari dezert, osvrnuću se na temu koja danas muči i roditelje i decu.

---

Nepoštena borba

Sa slatkišima roditelji vode veliku i poprilično nepoštenu bitku! Oni sami protiv danas vrlo pristupačnih konditorskih proizvoda prisutnih u milion različitih nezdravih kombinacija šećera, emulgatora i boja, protiv agresivnih reklama koje predstavljaju kremove i kojekakve slatke đakonije kao izvore minerala i vitamina, protiv baba, deda, ujaka i tetaka koji uvek svoje najvoljenije male rođake žele da obraduju više ne jednim, već punom kesom slatkiša, a po nekad i protiv samih sebe, rastrzani između odgovornosti i želje da udovolje svojim anđelima. Da ne pominjem Novogodišnje praznike i šestomesečne zalihe slatkiša koji čekaju ispod jelke da budu pojedeni!

U mom slučaju borba sa detetom oko hrane je krenula sa godinu i po dana, odnosno onda kada je moj Vuk, ali onaj dobar kako se tada predstavljao, shvatio da ima pravo da kaže ovo volim da jedem, a ovo ne. Od tada kreće psihološka bitka i razvijanje taktika nadmudrivanja, a ponekada u fazama kada ste na ivici nervnog sloma i ucena. Ovde ću se ipak pozabaviti finijim tehnikama.

Kamufliranje hrane

Kako da dete nahranite zdravom, a neukusnom hranom? Jedna od tehnika je usitnjavanje do nevidljivosti i mešanje sa hranom koju je mališan već prihvatio. Osim alata (dobrog noža, blendera i sličnih pomagala) morate biti vešti da dete ne nanjuši i ne vidi šta zapravo jede. Uz to ako ga zamajavate nekim pričama da ne gleda u tanjir raste i verovatnoća da će sve nestati sa tanjira. U svakom slučaju bićete provaljeni kad tad. Vaše dete će poput superheroja razviti mikroskopski vid i iz tanjira izdvajati mrvice i trunčice koje ga teraju na povraćanje i pitati vas: "Šta je ovo?"

Igra reči

Kada klinci kreću da razumeju značenja reči, ali ne u potpunosti, pa ih povezuju na najgenijalnije načine kreće i igra rečima što se tiče hrane. Naime, tada počinje nećkanje, ovo volim, ovo ne volim, iako to nema nikakve veze sa tim da li im je nešto zaista ukusno ili nije. Jednostavno može im se da se igraju sa našim živcima. Ali, na našu sreću, još uvek su dovoljno naivni, pa ih možete nadmudriti. :)

Scena 1.:
VUK: "Mama, ne volim grašak!"
JA: "Nije to grašak sine, to su zelene kuglice, sveže, iz svemira."
VUK: "Iz svemira?
JA: "Jeste, jedu ih vanzemaljci!"
VUK: "Mmmmm, ukusne kuglice!" :)

Scena 2.:
VUK: "Mama, ne volim piletinu!"
JA: "Nije to piletina sine, to je meso."
VUK: "Meso? Onda može!"

Poput prethodne taktike i ova kratko traje, jer naši mali genijalci vrlo brzo nanjuše prevaru!

Kada pišem za decu i ja bih voleo da sam toliko čedan i oslobođen svih kalupa i da progovorim iz ove svoje pameti toliko čedno i čisto… Ne postoji ništa draže od mišljenja male dece i načina na koji ga ona formulišu: on je uvek nepogrešiv. Duško Radović

Saosećanje

Iako su vukovi poznati po organizaciji u čoporu i po tome koliko truda ulože da dođu do komada mesa, moj Vuk bi opušteno mogao da bude vegetarijanac. Ne bi me čudilo da se to obistini. Obožava životinje, toliko da je jednom bukvalno plakao kada sam pljesnula komarca. Vrlo rano je zaključio koliko je čovek surov kada je hrana životinjskog porekla u pitanju.

"Neću da jedem žumance da ne povredim pile!" ili
"Neću da jedem ribu. Riba treba da pliva, evo ovako (pokazuje rukom) i da ima sina."

Ovu bitku sam izgubila!

Ah, ta čokolada!

Ko može odoleti čokoladi? Moram priznati da sam i sama veliki ljubitelj čokolade. Sa njom imamo najviše problema jer je zavela čulo ukusa mog dečaka vrlo rano.

"Mama, daj mi čokoladu!"
"Može, ali posle ručka!"
"Molim te mama, daj mi je samo da je pomirišem."

Ili

"Vuče, daj mi malo čokolade!"
"Daću ti mama kada sve pojedem!"

Nema pristojnosti kada je sok u pitanju!

Sokiće uglavnom ne kupujem, već sama cedim voće i pravim sok od višanja i aronije. Prema mom mišljenju gori su od svakog slatkiša. Majka našag prijatelja pravi odličan domaći sok od breskve, koji Vuk obožava.

Drug: "Vuče, da li ti je hladno?"
Vuk: "Nije, ali može sok!"

A kako je bilo nekada?

Moram priznati da mrzim rečenicu "E u moje vreme!". Kada je upotrebim osećam se mnogo staro, tako da ću svoje odrastanje uz slatkiše preskočiti. Vukov deda (75 godina stariji od njega) je prvu čokoladu pojeo posle rata, u vreme kada je uveliko znao da čita i piše. Zanimljivo je da je ta čokolada bukvalno pala sa neba! Naime, posle rata Amerikanci su u znak dobre volje, mira, slobode ili čega već iz aviona bacali čokolade. Tako je čokolada pronašla svoj put do Srbije ili makar do vojvođanskog sela u kome je odrastao moj svekar.

Sutlijašem protiv slatkiša!

Jedna od najboljih metoda u borbi protiv slatkiša je naći zdravu alternativu. Iako su danas roditelji stalno u petoj brzini, trebalo bi naći malkice vremena za kuhinju i deci pripremati "nešto slatko" kod kuće. Jedino na taj način možete imati makar nekakvu kontrolu nad tim šta vaše dete jede. Zato često spremam žito sa šlagom, o kome sam već pisala i jednostavni sutlijaš koji je gotov za bukvalno15 minuta. Sve što vam treba za sutlijaš već imate u kući - pirinač, mleko, šećer i cimet.

Mera za sutlijaš mi je bila šolja za čaj (otprilike da se četvoro ljudi lepo zasladi), koja će biti i mera za tečnost. Pirinač sam dobro oprala u više voda, zatim ga stavila u šerpicu i zalila jednom šoljom vode i kuvala na tihoj vatri uz često mešanje. Kada je pirinač upio svu vodu dodala sam još pola šolje vode i čekala da se prinač napije i te vode. Zatim sam polako dodavala jednu šolju mleka uz konstantno mešanje. Kada je pirinač upio mleko dodala sam još pola šolje mleka, 4 kašike smeđeg šećera i 2 kesice vanilinog šećera. Potrebno je konstanto mešati varjačom da se pirinač ne zalepi za dno šerpice. Kada se dobije željena gustina, odnosno pirinač omekša, šerpicu sklonite sa vatre i ostavite sutlijaš da odmori. Ohlađenog sam ga stavila u činijice i zasula većom količinom cimeta jer ga obožavam.

Izvinjavam se što nisam lepše dekorisala, izgledao bi ukusnije, ali jednostavno nisam imala vremena :)

Kada sam se već ovoliko raspisala za kraj da dodam i ovo. Pre dve godine Vuk je silno želeo da ima starijeg brata, pa se jednom prilikom pohvalio svojoj najboljoj drugarici Mioni:

"Mama će mi roditi starijeg brata!"
"Pa, dobro, Vuče, da li si ti normalan! Znaš li koliko vremena treba da prođe, pa da ti beba postane stariji brat!"

Vuk se pre pet meseci suočio sa činjenicom da se u životu ne dešavaju stvari onako kako zamišljamo, pa je umesto starijeg brata dobio sestru. :) Mila je tek počela da jede nemlečnu hranu, a kakvu ćemo bitku nas dve voditi možda ćete saznati u nekom postu za par godina.

Želim vam prijatan dan stimit prijatelji!

Do sledećeg posta,
Vaša Snežana