THE WAR: Belt & Road Geopolitics [eng/срп] РАТ: Геополитика Појаса и пута

lighteye (71)memberin Deep Dives • 2 years ago (edited)

^{Silk road / Пут свиле. Source / Извор: Wikipedia}

There is a relatively simple way to predict conflict points on a planet. Basic knowledge of geopolitics is enough…

Before its humiliating defeat by the British Empire in the mid-19th century, China was the world’s first economic power and global factory. It acquired that status thanks to centuries of patient construction of trade routes to the west. From 114 BC to the middle of the 15th century, a powerful land and sea infrastructure known as the ‘Silk Road’ was built (see title map).

With the collapse of the Chinese empire and the beginning of the ‘century of humiliation’, the land routes were interrupted and the West completely mastered the sea routes, according to the doctrine of Halford Mackinder.

Постоји релативно једноставан начин да се предвиде тачке сукоба на планети. Довољно је елементарно познавање геополитике…

Пре понижавајућег пораза од британске империје средином 19. века, Кина је била прва економска сила и фабрика света. Она је тај статус стекла захваљујући вековној стрпљивој изградњи трговинских путева према западу. Од 114. године пре нове ере до средине 15. века, била је изграђена моћна копнена и поморска инфраструктура позната као ‘Пут свиле’ (види насловну мапу).

Пропашћу кинеског царства и почетком ‘века понижења’ копнени путеви су прекинути а Запад је у потпуности овладао морским путевима, према доктрини Халфорда Макиндера.

Halford Mackinder. Source / Извор: Wikipedia

It seems paradoxical, but it was the Chinese defeat and the ‘century of humiliation’ that laid the foundation for a new rise. The insatiable capitalist thirst for profit shifted all industry to where labor was cheapest – China – making it once again a global factory. It therefore became completely natural that the goods produced in that factory must be delivered all over the world, which means that it was necessary to reconstruct the old infrastructure of the ‘Silk Road’ and build a new one. And China has been doing exactly that for the past half century, using mostly US government bonds that they received as collateral. That’s how the ‘Belt and Road’ was born…

Наизглед парадоксално, али управо је кинески пораз и ‘век понижења’ ударио темељ новом успону. Незасита капиталистичка жеђ за профитом пребацила је сву индустрију тамо где је радна снага била најјефтинија – у Кину – учинивши је тако поново глобалном фабриком. Постало је зато потпуно природно да се роба произведена у тој фабрици мора доставити свуда по свету, што значи да је била неопходна реконструкција старе инфраструктуре ‘Пута свиле’ и изградња нове. И Кина је последњих пола века управо то чинила користећи махом средства америчких државних обвезница које су добијали као залог. Тако је никао ‘Појас и пут’…

^{Source / Извор: South Front}

The construction of a massive Chinese trade infrastructure on three continents, which is not under the control of the financial plutocracy, has turned on all the red lights in the globalist headquarters. Because, according to a simple geopolitical principle, the passing of economic interest is always accompanied by military interest.

And this is the key to all the conflicts we see in the world today. These are not unrelated conflicts, ‘special military operations’, wars, rebellions, coups, color revolutions… This is a global conflict of the highest possible type. I will try to explain it like this: Most media analysts are already aware of the fact that the conflict in Ukraine is not between their Nazi leadership and Russia, but that it is a proxy war between Russia and the NATO pact. That is only partially true, because in that case we could still talk about a regional conflict.

But the truth is that the first real World War has begun – a war for the global suppression of Chinese economic influence accompanied by Russian military power. And that can be easily seen on the conflict map today. It must first be said that the game is played in such a way that there is never a direct conflict between the Empire and other nuclear powers. Instead, the Empire pushes useful proxy fools into war willing to force their own population to die for the Empire’s interests.

Let’s look at the waterways first: Both the Empire and China have military bases in Djibouti, so there will be no direct conflict there. But China has a Ghawar base in Pakistan – and look at the constant unrest there after the removal of Prime Minister Imran Khan. Also, Port Sudan was an important port for the transport of Chinese goods to and from the African continent, and in 2020 Russia signed an agreement on the opening of a ‘military dock’, or rather a military base with a softer name. And so – another coup attempt!

The Empire still controls the Strait of Malacca, and is doing everything it can to create the conditions for mastering the Arctic and the northern sea route. What are the plans with Taiwan? See how many ports China would most likely have to close in the event of a crisis with Taiwan:

Изградња масивне кинеске трговачке инфраструктуре на три континента, која није под контролом финансијске плутократије, попалила је све црвене лампице у глобалистичким штабовима. Јер, према једноставном геополитичком начелу, пролазак економског интереса увек прати и војни интерес.

И ово је кључ свих сукоба које данас гледамо у свету. Нису у питању неповезани сукоби, ‘специјалне војне операције’, ратови, побуне, обојене револуције… У питању је глобални сукоб највишег могућег типа. Пробаћу да га објасним овако: Већина аналитичара већ је свесна чињенице да се сукоб у Украјини не води између њиховог нацистичког руководства и Русије, већ да је у питању посреднички рат између Русије и НАТО пакта. То је само делимично тачно, јер би у том случају и даље могли да говоримо о регионалном сукобу.

Али истина је да је почео први прави Светски рат – рат за глобално сузбијање кинеског економског утицаја праћеног руском војном силом. И то се данас може лако видети на мапи сукоба. Мора се најпре рећи да се игра води тако да никад не дође до директног сукоба Империје са другим нуклеарним силама. Уместо тога, Империја у рат гура корисне будале спремне да натерају своје становништво да гине за интересе Империје.

Погледајмо прво водене путеве: У Џибутију и Империја и Кина имају војне базе, тако да ту до директног сукоба неће доћи. Али Кина има базу Гавар у Пакистану – и погледајте тамо сталне нереде после смене премијера Имрана Кана. Такође, Порт Судан је био важна лука за транспорт кинеске робе на Афрички континент и са њега, а 2020. Русија је потписала уговор о отварању ‘војног пристаништа’, или боље речено војне базе с мекшим називом. Дакле – још један покушај државног удара!

Империја још држи под контролом Малака мореуз, и чини све не би ли створила услове за овладавање Арктиком и северним морским путем. Шта планира са Тајваном? Погледајте колико би лука највероватније Кина морала да затвори у случају кризе са Тајваном:

However, a conflict in Taiwan should not be expected before the United States sets up microchip factories in Silicon Valley to replace TSMC's production. When the factories are finished, everything will explode just like on the overland routes of the Belt and Road. Just as it started in Kazakhstan at the beginning of 2022, and continued in Russia and Ukraine. Extremely important countries through which the 'Belt and Road' land corridors pass.

The other branch goes through Iran, Azerbaijan and Turkey. Iran is under constant pressure from the Empire, which China successfully defused by spectacularly brokering a peace agreement between the biggest historical rivals in the Middle East. On the other hand, Azerbaijan and Armenia are burning in the conflict over Nagorno-Karabakh. And as we write this, votes are being counted in the elections in Turkey…

Међутим, сукоб на Тајвану не треба очекивати пре него што Сједињене Државе оспособе фабрике за производњу чипова у Силицијумској Долини које ће заменити производњу ТСМЦ-а. Кад фабрике буду завршене, све ће прштати као и на копненим рутама ‘Појаса и пута’. Баш онако како је почетком 2022. кренуло у Казахстану, а наставило се у Русији и Украјини. Изузетно важне земље кроз које пролазе копнени коридори ‘Појаса и пута’.

Други огранак иде преко Ирана, Азербејџана и Турске. Иран је под сталним притиском Империје који је Кина успешно деактивирала спектакуларним посредовањем у мировном споразуму између највећих историјских ривала на Блиском Истоку. Али зато Азербејџан и Јерменија горе у сукобу око Нагорно-Карабаха. А док ово пишемо, броје се гласови на изборима у Турској…

chinas-bri-saudi-arabia-and-the-confusing-game-inside-pakistan-1024x742jpg-1589780713.jpg

^{Source / Извор: top-center.org}

Thus, the map unmistakably shows the locations of the next conflicts, or as the former head of the State Department, John Kerry liked to say: 'the front lines'. Finally, I have a map for my fellow Serbs. It is from 2018, but it is much more detailed than the previous ones. The broken green line shows the road that is already operational today:

Дакле, мапа непогрешиво показује локације наредних сукоба, или како је некадашњи шеф Стејт Департмента, Џон Кери волео да каже: ‘линије фронта’. На крају имам и мапу за моје Србе. Она је из 2018, али је много детаљнија од претходних. На њој се види испрекиданом линијом пут који је данас већ оперативан:

^{Source / Извор: Wikipedia}

Dear Serbs, there is no need for me to explain the details to you, you know them yourself. Aleksa Šantić also knew them back in 1907:

Драги Срби, нема потребе да вама објашњавам детаље, сами их знате. Знао их је и Алекса Шантић далеке 1907:

Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи –
Бог је слободу дао за човјека.

Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свикo –
У својој смрти да нађе лијека.

Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
И силни, као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра кама!

Све тако даље, тамо до Голготе,
И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама!