^{Dmitry Anatolyevich Medvedev. Source / Извор: stanislavs.org}

Dmitry Medvedev, the vice-Chairman of the Security Council of the Russian Federation, published on the 9th of May 2024 – The Victory Day – an extensive article with 5 questions, addressed to the former allies…

The publication was made in the form of a PDF file at the site of the Security Council. Here we present a translation of the article. Special thanks to Denis Efremov from Putinger’s Cat Telegram channel for drawing our attention to this publication and facilitating its translation.

This text is not just an attempt at political argumentation of the problems that led to the start of the special military operation, but also a specific historical lesson that should not be missed.

Due to the length of the text and the limitations of the Hive platform, each question translated into Serbian will go as a separate post, and all parts will be connected by links.

You can read the complete text in English at the link below:

Дмитриј Медведев, потпредседник Савета безбедности Руске Федерације, објавио је 9. маја 2024. године – на Дан победе – опширан чланак са 5 питања, упућен бившим савезницима…

Публикација је направљена у облику ПДФ фајла на сајту Савета безбедности. Овде представљамо превод чланка на српски језик. Посебна захвалност Денису Јефремову са Телеграм канала Путингеров Мачак што нам је скренуо пажњу на ову публикацију и омогућио превод.

Овај текст није тек пуки покушај политичке аргументације проблема због којих је започета специјална војна операција, него је и својеврсна историјска лекција која се не сме пропустити.

Због дужине текста и ограничења платформе Хајв, свако питање преведено на српски ићи ће као посебан део, а сви делови биће повезани линковима.

Комплетан текст на енглеском можете прочитати на доњем линку:

How the Anglo-Saxons Promoted Fascism in the 20th Century and Revived It in the 21st
FIVE HISTORICAL QUESTIONS FOR OUR FORMER ALLIES

Source in Russian / Источник на русском языке
Как англосаксы продвигали фашизм в XX веке и реанимировали его в XXI
ПЯТЬ ВОПРОСОВ ПО ИСТОРИИ К НАШИМ БЫВШИМ СОЮЗНИКАМ

* * *  Како су Англосаксонци промовисали фашизам  * * *
у XX веку и оживели га у XXI

Димитриј Анатољевич Медведев

ПЕТ ИСТОРИЈСКИХ ПИТАЊА ЗА НАШЕ БИВШЕ САВЕЗНИКЕ

Повратак најнехуманијим и најодвратнијим идеологијама прошлости постао је историјска бесмислица 21. века. Фашизам је побеђен пре скоро осам деценија. Коначно и неопозиво, како се тада чинило. Трибунал у Нирнбергу изрекао је пресуду његовим челницима и саучесницима. Дуги низ година је чак и демонстрација нацистичких симбола, а да не говоримо о другим симболима и идејама хитлеризма, била законски забрањена у свету. Реч Уједињених Нација и свих међународних институција које делују у складу с њиховом Повељом, имала је тада тежину.

Међутим, у новом миленијуму, принуђени смо да се боримо против реинкарнације фашизма, његовог зомби изданка, који отелотворује одвратног и циничног праунука хитлеризма – нацистички режим у Кијеву. Живимо у свету који наши противници бесно настоје да окрену наглавачке, да га расцепе и спале у пожару Трећег светског рата. Истовремено, сваки нормалан човек не може а да не буде љут и огорчен на оно што ових дана ради колективни Запад – САД, Велика Британија и друге земље „англосаксонског дела“ планете, заједно са својим вазалима и саучесницима.

Наши бивши савезници из Другог светског рата са ентузијазмом хране, наоружавају и хушкају нове нацисте, чији је циљ да избришу Русију са мапе, а цео свет натерају да живи по гангстерским концептима, заборављајући на постулате међународног права. Док се остаци „Шумске браће“ [„Шумска браћа“ су немачки нацисти-колаборатори у прибалтичким државицама, које их сад тамо славе] гуше русофобијом у неразвијеним европским државама, велике западне силе воде хибридни рат против нас, намећући блокаде, режиме санкција, и издвајајући милијарде за куповину оружја за неонацисте. Изводе провокације и невиђено крваве терористичке нападе рукама ниткова, уништавајући читаве градове и стотине цивила. Заправо, данас Вашингтон и Брисел делују с већим цинизмом и обимом него Хитлер и његови саучесници 1930-их и 1940-их. Све је то грубо преплетено ламентацијама о „помагању слабима“ и позивима на „рестаурацију демократије“, као и претњама да се отпочне рат пуног обима против Русије.

Они који су пружили руку на Елби, искрцали се у Нормандији, учествовали у покрету отпора на територијама европских земаља које је окупирала Немачка и њени савезници, тако нешто нису могли да замисле ни у најгорим ноћним морама. Они војници који су пронашли планине пепела крај пећи ослобођеног Аушвица или Маутхаузена. Они становници мирних европских градова који су из године у годину доносили цвеће на споменик руском Аљоши на брду Бунарџик у Пловдиву, у Бугарској, на обелиске на планини Гелерт у Будимпешти и у берлинском Трептов парку.

Мировни уговор потписан у Галерији огледала Версајске палате није слутио на добро
ни силама победницама у Првом светском рату ни губитничкој Немачкој.

Нема начина да се отарасимо осећаја како су, заједно са остарелим лидерима Сједињених Држава, државници савремене Европе коначно пали у неповратну деменцију. Али не. Гледајући уназад, можемо са апсолутном сигурношћу закључити: памћење наших бивших савезника је једноставно одлично, они држе традицију за врхунске оцене. Нацизам није настао ниоткуда. Некад су наши наводни савезници активно помагали његово рађање и јачање како би му у будућности издали наређење: „У напад!“. Англосаксонци су створили легло и подршку хитлеризму на прелазу прошлог и претпрошлог века. А онда су га хранили и неговали као копиле, чијим ће рукама да остваре своје циљеве у блиској будућности, како би га бацили кад постане непотребан. Баш као и садашње наследнике. Све се понавља, уз уважавање технолошког напретка, геополитичког контекста и других знакова новог времена.

Веома је важно разумети са ким сад имамо посла, против чега се боримо до победоносног краја и потпуног пораза. Подсетимо се и упоредимо историјске чињенице. Хајде да упутимо Англосаксонцима пет једноставних питања.

ПИТАЊЕ ПРВО: КО ЈЕ ОД ФАШИЗМА ИМАО КОРИСТИ?

После пораза у Првом светском рату, након резултата Версајског уговора 1919. године, Немачкој су наметнута многа озбиљна ограничења. Они су се тицали величине немачке војске, војне индустрије и прилично широког спектра наоружања. Осим тога, агресор је (иако је и сам био разорен ратом) морао да плати репарације победницима како би надокнадио нанету штету. Под таквим условима, Трећи рајх никада не би био у стању да поново наоружа своју војску без ослањања на блиску сарадњу са спољним силама. Реваншистичка и друга ултрарадикална осећања, идеје о формирању „новог светског поретка“ на челу са аријевском расом не доносе новац саме по себи, и без финансијске подршке остају само речи. „Аријевци“ су новац за реализацију својих планова добили од Англосаксонаца.

Неки немачки генерали, сећајући се лекција из историје, нису више хтели да ратују са Русијом. Али власти Трећег Рајха нису их послушале. Творац Рајхсвера Х. фон Зект (први с десна) испред почасне гарде поводом 70. рођендана са Г. фон Рундштедом (трећи здесна), командантом (до децембра 1941.) Групе армија Југ током Великог отаџбинског рата. Април 1936. године

Зашто су „добротворима“ били потребни ови трошкови? Не морате далеко тражити мотиве. Пре сто година, сви напори западних земаља били су усмерени на неутралисање „црвене претње“ која је извирала из Совјетске Русије. И искрено су веровали да Немачка може с правом постати бастион Запада против бољшевизма. Током разговора са Хитлером у новембру 1937. године, лорд председавајући Тајног савета Његовог Величанства Е. Халифакс (који је постао британски министар спољних послова неколико месеци након овог састанка), не штедећи на емоцијама, рекао је да је „Фирер постигао много не само у самој Немачкој – услед уништења комунизма у својој земљи, блокирао јој је пут ка Западној Европи“ [“Documents and materials on the eve of the Second World War. 1937-1939.” Vol. 1. November 1937 – December 1938 / Ministry of Foreign Affairs of the USSR; Editorial board: I.N. Zemskov et al. Moscow: Politizdat, 1981. p. 35.]. У стара времена, војно-политички фактор је играо фундаменталну улогу у глобалном ривалству. После 1917. слогани су постали ништа мање опасно оружје. Идеја светског јединства радничке класе, права нација на самоопредељење коју су прокламовали бољшевици – све је то наишло на топао одзив у другим земљама, стварајући масе следбеника. То је представљало директан ризик како за унутрашњу политичку ситуацију у европским земљама, тако и за устаљену праксу експлоатације прекоморских територија.

Да би се ти процеси спречили, прво је било потребно освојити немачки економски, политички, стратешки и идеолошки мостобран. И након ратног пораза, ова земља је задржала свој индустријски потенцијал и људски капитал. А у будућности то би могло значајно да утиче на однос снага у светским размерама.

Англосаксонске елите су себи поставиле задатак да спрече – милом или силом – учвршћивање односа између Москве и Берлина, и хушкање Немачке против уније са Совјетским Савезом створене крајем 1922. Планови Сједињених Држава и Велике Британије за светску доминацију (а никако мир и спокојство у Евроазији), нису били исплативи, штавише, зближавање и сарадња Вајмарске републике и Совјетске Русије било је смртно опасно. Англосаксонци би у овом случају изгубили кључне позиције у областима свог интересовања. Рапалским уговором из 1922. године, који су склопиле Русија и Немачка током конференције у Ђенови, и њиховим потоњим корацима ка партнерству у војно-техничкој и индустријској области, ојачали су могућност склапања пакта против Англосаксонаца. Осим тога, у том тренутку у владајућим круговима Берлина било је доста присталица уравнотежене линије према Совјетима. Тако је командант копнених снага Рајхсвера, генерал-пуковник Х. фон Зект, тврдио раних 1920-их да је „Антанта веома заинтересована да употреби Немачку против Русије. Међутим, ако Немачка започне рат против Русије, она ће водити безнадежан рат.“ [Bezymensky L.A. “Hitler and Stalin before the clash.” Moscow, Veche, 2000. p. 28.] Таква осећања су узнемирила и изнервирала Англосаксонце.

Совјетска и Немачка делегација у Рапалу, 16. априла 1922.

Они су такође били забринути због присуства у Немачкој моћне Комунистичке партије (КПД) коју води Ернст Телман, који се два пута кандидовао за председника. Социјалдемократском табору очито је недостајала снага да задави комунисте у „страсном загрљају“. Било је неопходно инспирисати појаву таквог политичког крила које би могло да уништи КПД без обзира на морал, закон и јавно мњење.

Много пре почетка каријере опседнутог Фирера, у САД и Великој Британији већ је била припремљена група за његову подршку, идеолошки инспиратори који су ступили на сцену. Различите групе агресивних реваншиста ослањале су се на веома популарне теорије Х.Ј. Макиндера, А.Т. Махана, а нешто касније и Н. Спеакмана, које су се појавиле у првој половини двадесетог века, о конфронтацији две макрогеографске зоне планете: такозвана „океанска хемисфера“ (запад планете и Британска острва) и „континенталну хемисфера“, чији је центар дефинисан као „Хартланд“ – зона неприступачна за продор „мора“ и изузетно важна за одржавање стратешке контроле над глобалним политичким процесима.

Британци су се осећали веома пријатно у друштву нациста. Лорд Е. Халифакс
и Х. Геринг у Каринхолу, Немачка. Јесен 1937.

„Поморске цивилизације“ су посебну – скоро последњу наду – полагале у Хитлера. Он је требало да постане оруђе за уништавање настајуће заједнице двеју држава и уништење унутрашњих идеолошких непријатеља – немачких комуниста.

Будући Фирер био је веома погодан за ову улогу. Поступао је супротно идејама оснивача немачке геополитичке класике и војне стратегије, који су земље „поморске цивилизације“ називали главним непријатељем Немачке и, из искуства Првог светског рата, уверили се у исправност савета „гвозденог канцелара“ Ота фон Бизмарка „да никад не треба ратовати против Русије“.

Осим тога, Британија и Америка сматрале су политику ремилитаризације и подршке фашизму не само као важан фактор за одвраћање Совјетске Русије, већ и као одлично средство за обуздавање геополитичких тежњи Француске, која је након Версајског мира постала једини војни и политички лидер на континенту.

* * *   Питање друго: Ко је Хитлеру обезбеђивао кредите?   ▶ ▶ ▶

* * *

Nazi roots of NATO and EU / Нацистички корени НАТО и ЕУ
Related texts / Повезани текстови:

Jasenovac, by Danko R. Vasovic (Documentary, 2022) [eng/срп] Јасеновац, Данка Р. Васовића (Документарац, 2022)
July 23rd, 2024

The Green Nazism [eng/срп] Зелени нацизам
June 21st, 2024

NATO Nazis II – Birthday Documents [eng/срп] НАТО нацисти II – Рођендански документи
April 6th, 2024

Canada Nazi scandal grows [eng/срп] Канадски нацистички скандал бубри
September 29th, 2023

THE WAR: Nazi Revival [eng/срп] РАТ: Повратак нацизма
September 26th, 2023

SERBIA: Jasenovac – A Hidden Genocide [eng/срп] СРБИЈА: Јасеновац – скривани геноцид
September 22nd, 2023

USA: The Roots of a Racist Anti-Civilization [eng/срп] САД: Корени расистичке анти-цивилизације
September 17th, 2023

Colonial heritage and shameless propaganda
September 9th, 2023

NATO Nazis [eng/срп] НАТО нацисти
April 10th, 2023

THE WAR: Nazi background of Klaus Schwab [eng/срп] РАТ: Нацистичко порекло Клауса Шваба
January 5th, 2023

THE WAR: Nazi roots of Globalist ‘elite’ [eng/срп] РАТ: Нацистички корени глобалистичке ‘елите’
October 25th, 2022

THE WAR: Unfinished War [eng/срп] РАТ: Незавршени рат
July 31st, 2022

THE WAR: The Demon Seed [eng/срп] РАТ: Демонско семе
March 23rd, 2022

Vaccinazism: Meanwhile in the EU Parliament… [eng/срп] Вакцинацизам: У међувремену, у ЕУ парламенту…
December 22nd, 2021

It’s Official: We Live in a Nazi World [eng/срп] Озваничено: Живимо у нацистичком свету
December 9th, 2021

The Roots [eng/срп] Корени
February 28th, 2021

THE WAR: History of Fascism [eng/срп] РАТ: Историја фашизма
February 9th, 2021

1GZQG69sEKiMXKgGw9TcGcUCBoC4sC1ZYp

Bastyon.com

Google detox starts here!

Universal Basic Income

Check out ABRA and easily invest in 28 cryptocurrencies or BIT10, an index of the top cryptos. Use this link to sign up and get $25 in free bitcoin after your first Bank/Amex deposit, or 1.5% cash back when you exchange cryptos

Get Emoji quickly