Zašto je čovečijem telu potrebna voda?

Šezdeset do sedamdeset procenata ljudskog tela čini voda. Da ljudsko telo može da se iscedi kao limun dobilo bi se oko pedeset litara vode. Međutim, zbog materija koje sadrži to nije obična voda. U krvnim sudovima nalazi se oko četiri litara vode, koji srce svojim kontrakcijama stalno pokreće kroz telo. Ova krvna voda stalnim proticanjem kupa svaku ćeliju ljudskog tela. Voda igra ulogu sprovodnika toplote kroz telo. Čak i ako u toku dana ne pijete vodu, ona se unosi sa čvrstom hranom, jer sve namirnice sadrže od trideset do devedeset procenata vode. Uz to, svako prosečno dnevno unese u telo oko dva litra vode u obliku tečnosti. 

U toku dana između različitih organa u ljudskom telu kruži oko deset litara vode. Na primer, prilikom žvakanja hrane, vi istovremeno sisate malu količinu pljuvačke koja se luči iz pljuvačnih žlezda i progutate je zajedno sa hranom. Neposredno posle toga voda iz pljuvačnih žlezda nadoknađuje se vodom iz krvnih sudova. 

Količina vode u krvi je nepromenljiva. Bez obzira koliko ste žedni u toku vrelih letnjih dana, u krvnimsudovima se nalazi ista količina vode. I suprotno, ma koliko vode popili, njena količina u krvnim sudovima ostaje ista jer se višak vode raspoređuje u creva, jetru, mišiće i bubrege.

Kako osećamo žeđ?

Kada smo žedni i nemamo šta da popijemo, osetićemo veoma jaku žeđ. Svi smo dolazili u situaciju da budemo žedni. Zamislite samo kako se oseća onaj koji danima nije okusio vodu! Čovek sigurno umire ako tri nedelje ne unese nikakvu tečnost u telo. To je zbog toga što ljudski organizam mora neprestano da dopunjava svoje zalihe tečnosti, mada šesdeset do sedamdeset procenata njegove težine čini voda. Prosečna odrasla osoba izgubi u toku dana oko 700 g vode znojenjem,a oko 1.3 l izluči kroz otpadne materije. S druge strane, mi neprestano unosimo vodu. Varenjem hrane organizam dobija skoro 350g tečnosti dnevno. Međutim, taj proces gubljenja i nadoknađivanja tečnosti nije dovoljan za održavanje one količine vode koja je potrebna našem organizmu. Osećaj žeđi je samo signal da je našem organizmu potrebno više vode.

Smatra se da osećaj žeđi nastaje usled suvih usta i grla, ali to nije tačno. Do toga dolazi usled nervoze, napornog rada ili usled usporenog lučenja pljuvačnih žlezda. Rad pljuvačnih žlezda može da se pojača ( uzimanjem limunskog soka), ali to neće uticati na žeđ. Jednostavno rečeno, pljuvačne žlezde  mogu da rade normano, pojedini organi u telu mogu da budu puni vode, a da ipak osećamo žeđ. Možete popiti nekoliko čašica rakije i da još uvek budete žedni. Razlog je vrlo jednostavan: žeđ izaziva promena količine soli u našoj krvi. U krvi postoje odrešđen normalan odnos količine vode i soli. Ako se taj odnos poremeti u korist soli, nastaje osećaj žeđi. 

U našem mozgu postoji centar za žeđ koji reaguje na određenu količinu soli u krvi. Kada se ta količina izmeni, centar u mozgu šalje poruke zadnjem zidu ždrela. One odatle odlaze u mozak i posledica tih kombinovanih osećaja je ŽEĐ.